Подземни град Карађорђевића

Објекат “Подземни град Карађорђевића” у Малом Зворнику је културно – историјски споменик из времена Краљевине Југославије. Грађен је почетком 30-их година XX века, по налогу краља Александра Првог Карађорђевића, као склониште за смештај чланова династије и Владе у случају рата.

Налази се у самом центру места, у дубини стрме стене, на површини од око 5000 м2, од чега је 3000 м2 корисног простора. Састоји се од 75 просторија и ходника, у дужини око 1,5 км. Простор представља остатке комплекса у којем су били краљеви апартмани, кабинети, сале, спаваонице за гарду, библиотека, капела са олтарским простором, краљевска чесма…

Просторије ископане у камену биле су предвиђене за краљево ратно командно место и дужи боравак већег броја људи под земљом, у случају ратних околности. Природно шупље стене представљале су основ за почетак градње објекта, која је вршена у строгој тајности, па писаних података о њему готово да нема. Познато је да је објекат грађен под шифром “Камена девојка”, те да је главни архитекта био стручњак за копање рудника руског порекла.

Градња је трајала неколико година, до убиства краља Александра Првог Карађорђевића, у Марсеју, 1934. године, до када је урађено око две трећине склоништа. Коришћено је само једном, априла 1941. године, када је пре одласка у избеглиштво, своју последњу ноћ у Србији, у недовршеном сколиншту, провео млади краљ Петар ИИ Карађорђевић.

Објекат је веома очуван и аутентичан. Осим неколико бушотина, које су за собом оставили “трагачи за краљевим благом”, других оштећења нема.

Грађевина има 12 улаза са тешким металним вратима и вентилационе отворе, захваљујући којима је температура унутар њега увек стабилна и износи од 14 до 16 степени Целзијуса.

Овај градитељски подухват веома је значајан у архитектонском смислу, због начина градње, као и у историјском погледу, јер је јединствени и својеврсни чувар сећања на збивања на Балкану у доба између два светска рата.